U vezi vašeg zahteva za "dostavljanje stava, odnosno tumaèenja o ustavnoj i zakonskoj zasnovanosti" Inicijative za osnivanje Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara Sekretarijat za zakonodavstvo i Služba Komisije za ustavna pitanja Skupštine SAP Vojvodine, nakon sagledavanja, pre svega normativne uređenosti pitanja osnivanja zajednica, udruženja i drugih oblika organizovanog delovanja i udruživanja radnih ljudi i građana, smatraju da treba ukazati na sledeæe:

l. Ustavom SAP Vojvodine je u Osnovnim naèelima proklamovano pravo prema kome se radni ljudi i građani, radi ostvarivanja i usklađivanja svojih interesa i samoupravnih prava u skladu sa opštim interesima socijalistièkog društva, kao i radi vršenja određenih društvenih poslova i razvijanja raznovrsnih aktivnosti, slobodno udružuju u društveno-politièke i druge društvene organizacije i udruženja građana.

U cilju stvaranja ustavnopravnih pretpostavki za ostvarivanje ovog prava u normativnom delu Ustava SAP Vojvodine je utvrđeno da su u SAP Vojvodini ravnopravni narodi i narodnosti u svim oblastima života, rada i stvaranja i da se zajemèuje svakom narodu i narodnosti pravo na slobodan razvitak i izražavanje nacionalne osobenosti, jezika, kulture, istorijskih i drugih obeležja i da radi toga osniva organizacije (èlan 4. Ustava). Pored toga, Ustavom SAP Vojvodine (èlan 194) se građaninu zajemèuje sloboda izražavanja pripadnosti narodu, odnosno narodnosti, sloboda izražavanja nacionalne kulture i sloboda upotrebe jezika i pisma. Uz to se građaninu zajemèuje sloboda izražavanja pripadnosti etnièkoj grupi, sloboda razvoja svoje kulture i upotreba svog jezika i pisma kao i da osniva organizacije radi ostvarivanja tih prava.

Ostvarivanje pojedinih prava građana iz reda narodnosti u SAP Vojvodini uređena su Ustavom (napr. èlan 189. i Amandman XXXIV stav 2. kojima se obezbeđuje obrazovanje na jezicima narodnosti, Arnandman XIII i èlanovi 275. i 276. kojima se uređuje pitanje ravnopravne upatrebe jezika i pisma naroda i narodnosti) i zakonima koji detaljnije uređuju ova ustavom garantovana prava (Zakon o vaspitanju i obrazovanju, Zakon o javnom informisanju, Zakon o naèinu obezbeđivanja ravnopravne upotrebe jezika i pisma naroda i narodnosti pred državnim organima i organizacijama koje vrše javna ovlašæenja, i dr.).

2. Radi ostvarivanja ustavom zajemèene slobode udruživanja u SAP Vojvodini je donet Zakon o društvenim organizacijama i udruženjima građana po kome je, pored ostalog, utvrđeno da se društvene organizacije i udruženja građana... mogu osnivati u cilju ostvarivanja i usklađivanja njihovih interesa i samoupravnih prava u skladu sa opštim interesima socijalistièkog društva, vršenja određenih društvenih poslova i razvijanja raznovrsnih aktivnosti kojima se zadovoljavaju i razvijaju pojedinaène i zajednièke kulturne, nauène, obrazovno-vaspitne, .... i druge stvaralaèke i humane potrebe i interesi radnih ljudi i građana. Društvene organizacije osnivaju radni ljudi i građani ako se ciljevima i zadacima udruživanja doprinosi ostvarivanju opštih ili širih društvenih interesa. Prema odredbama ovog zakona društvenu organizaciju i udruženje građana može osnovati najmanje deset radnih ljudi i građana starijih od 18 godina, s tim što je osnivaè dužan da o osnivanju društvene organizacije i udruženja građana obavesti SSRN Vojvodine o ciljevima i zadacima udruženja.

3. Pošto se iz Programa ciljeva Demokratske zajednice vojvođanskih Mađara ne može taèno utvrditi oblik, cilj i zadatak ove zajednice, odnosno šta se podrazumeva pod demokratskom zajednicom vojvođanskih Mađara kao organizacionom i politièkom formom formiranja, izražavanja i zastupanja kolektivnih interesa vojvođanskih Mađara, niti su postojeæim zakonima regulisani drugi oblici organizovanja osim društvenih organizacija i udruženja, ne može se dati ocena o zakonskoj zasnovanosti datog predloga. Uoèavajuæi nedostatke sadašnje zakonske regulative i sve èešæe zahteve za osnivanje razlièitih oblika delovanja građana formiranjem stranaka, udruženja i sl., Predsedništvo Savezne konferencije SSRNJ na sednici održanoj 16. januara 1990. godine razmatralo je ovo pitanje i zakljuèilo da Skupština SFRJ što pre donese zakon kojim bi se odredile norme i merila za pluralistièko i politièko organizovanje društva èime bi se omoguæila egzistencija programa koji nude pozitivnu konkurenciju a spreèilo necivilizacijsko politièko organizovanje i delovanje.

Ovih dana i Predsedništvo SR Srbije je konstatovalo da nepostojanje odgovarajuæih propisa u pogledu organizovanja i delovanja udruženja i politièkih organizacija i stranaka otežava ostvarivanje prava građana na slobodno organizovanje, pa je zakljuèilo da u Skupštini SR Srbije pokrene inicijativu za donošenje zakona o osnivanju, registraciji i delovanju udruženja i politièkih organizacija i stranaka, s tim što predlaže da se ovakva inicijativa pokrene i u Skupštini SFRJ, kako bi se ovo pitanje jedinstveno uredilo za celu zemlju.